Opet sam popušio za posao. 

Dijaspora crew se množi. 
Ovo je prepiska sa jednim od mojih( bogat sam čo’ek) omiljenijih tur de život likova, već iskusnog dijasporaša.
 

Prilazim kolima. 
Parkirana uredno kao i uvek. Ok, ne racunam onih 1.500.000.000 dinara koji su mi zlotvori iz "javnog" servisa parkiranje O T E L I !!!!!!!!!!! Ološ.

“Mogu li se pridružiti mladom gospodinu?”, čuo sam glas.

“Dodji nam. Dodji ovde u jesen pa piši. Vodiću te na ribanje, ješćemo mušlje i piti gemišt. Ti spavaj đe ‘oćeš. Imaš cijeli sprat. Ne treba ti neki komotitet, sam reče tako. 

Uključio sam tv. Programi su se opet zbrkali. Tv je bagatelno mamio da ga uzmem iz izloga prodavnice.

Sreo sam jednog mrava. Kaže da se naljutio na drugog mrava, ortaka i da će otvoriti svoju školu plesa.

Vozio sam obilaznim putem. Često prolazim tuda I znam svaki jendek, otvoreni šaht, neravninu. Istina je, upoznavanje sa obilaznim putem trajalo je dugo.

Dok je voditelj ubedjivao slušaoce u nezamenljivost proizvoda koji su se reklamirali tih dana preko frekvencije radija na kom je radio, Ivan je razmišljoa o šampitama koje je jeo juče u poslastič

Čik pogodi šta imam za večeru,
Buđav lebac, buđav lebac.
Njam njam njam njam..
Čik pogodi šta imam za večeru,
Buđav lebac, buđav lebac.