Kao i svaki srpski džabalebaroš probudio sam oko 1pm. Švaler number 32/svake treće srede u mesecu mi je skuvao kafu i doneo u krevet. Kod staromodnih cica u krevet se „ujutru" obično donosi turska kafa, doručak, cveće i novine, a kod mene ness kafa bez pene, tableta za mršavljenje, rokovnik i laptop. Švaleru sam zakazao sledeće viđenje za 17. decembar, upisao ga u rokovnik i dozvolio mu da se udalji. Mogao sam najzad da se posvetim jutarnjoj fiskulturi, odnosno čitanju vesti i ispijanju prve „jutarnje" kafe. Prvo što mi je iskočilo kada sam otvorio B92 sajt, jeste moj omiljeni lik, najbolji od svih najboljih ministara, pobednik, Jeremić Vuk kako pokazuje Hrvatskoj da ne treba da čačka mečku, odnosno Srbiju. Čitam tako vest i od radosti mi se smeši levi brk, cakle mi oči i žiga me desni testis - što je jako dobar znak. Čitam tako i komentare na vest, te me veseli kako smo mi Srbi složan narod i zdušno podržavamo našeg ministra Jeremić Vuka. Javlja se tu i tamo neki hrvatski provokator, ali mi to dostojanstveno ignorišemo. Neki mudri komentatori savetuju našeg ministra da Hrvatsku treba tužiti i zbog genocida tokom II drugog svetskog rata, s čim se ja 100% slažem i moram još nešto da dodam.
