sta cinis neprestano?

trazis prijatelje na cije ces rame spustiti svoju ruku, zene/muskarce  koje ces dodirivati, otkrivajuci najskrivenije tajne kozhe;

juris za stvarima koje ces dotaci dok jos budu nove, nevine i neoskrnavljene, ali cim ih dodirnes, i cim ih dobijes, cim ih razbudis svojim dodirom,

svi oni koje si jedanput dodirnuo pocinju da te jure i trce za tobom zeleci da te dohvate, prisvoje, i sta onda cinis?

ponovo bezis od njih i od prokletstva te lepe zaraze, bezis glavom bez obzira, sve dok te malaksalog i izmorenog onoga dana kad budes lezao na samrti, ne dodirne jedna blaga ruka i dok poslednji put ne cujes rec :

SHUGA! :)

(Momo Kapor)