-Stari, nema mjesta za kukanje. Brzina je to. Pregaziće te zvijeri. Moraš se trznuti, nešto raditi, pa ne možeš stalno ovako. Blejati!

-Daj debeli , ne seri! Sjediš sa mnom svaki dan na ulazu, što si ti to, majke ti, bolji od mene?

-Mlađi sam!

-Al' si zato gluplji.

-Puši ga ćelavi.Imaš love išta?

-Nemam. Stara mi dala za Drinu samo.

Sjedili su tako njih dvojica na naviknutim mjestima, jednostavnog ulaza, Jojsove zgrade. Jojs i Džoni. Džoni debel', tek školu završio, iščiban po cijelom tjelu, sa čupavim ramenima, ko značke armijske, ljutio se nešto na Jojsa. Ovaj stariji,ali manji, brži i jači, tjelo grčko, frizura talijanska, prašta mu. Džoni i Jojs. Noć se ponavlja. Kad eto Markana. U novim bjelim cipelama, sad već poznat pisac, navukao somotno odjelo, zalizao bujnu crnu kosu, stesao stomak, naučio neke nove pokrete pri hodanju i sad ležerno plovi, asfaltom prigradskog naselja.

-Đe' ste raja? Šta je gluvarite?

-Đe' si Markane , care estradni, imaš cigu?

-Daj dve! I za mene jednu.

-I ti mali propušio? Jojs, vidiš ti ovu djecu, napreduju.

-Ma, pusti ga, glumi majmuna. Šta ima kod bete?

-Evo, borba. Neke curice hoće da ih prošetam malo po Gospodskoj, da budu viđene,da ih profuram malo, hehehe, znaš mene, standardna šema.

-Markane, car si! Samo im daj, heheh, daj majmunicama, daaaaj. Hehehe. Vidiš debeli, to ti je čovjek.

- Markane,čovječe najveći, imaš ti marku-dve, za dvolitru?

-Mali, malo si bezobrazan, je li. Žicaš od mene? Jojs druže , tučeš ti ovo?

-Jebeš ga. Nego...

-Imam.Imam... Globalna kriza i te priče, znam sve. Evo cvancika, druže, ko za tebe. Nije beg, nikad bio cicija.Al' dajte  momci, otiđite do dagra malo, skontajte neke curice sebi, znaš, sklonite se malo sa tog ulaza, prođe život.

-Hoćemo.Sigurica je to.Hvala Markane.

Ispratiše Markanove usukane somotne guzove pogledom. Markan , car naselja, odgega se uvučenog stomaka u pravcu Gradskog mosta, večite granice između naselja i noćnog provoda,šminke grada i socijale, granice za njih dvojicu, dva druga po mjestu prebivališta, po besparici i jeftinoj zajebaniciji, dva druga iste adrese. Jojs i Džoni. Možda ih noć nekud odvede.

-Hoćemo tuki moju! Kontaš da si faca, bjelokošuljaš, znaš kako sam ga htio odvaliti u vugla, ali ćune zbog tebe.

-Daj debeli, ne seri! Šta ćemo sa lovom?

-Do kladionice?

-Slot ili neke tekme da gađamo?

-Oboje.

-Do jaja!

Sreća, ta prevrtljiva kurva, ne pojavljuje se godinama, krije se po nekim rupama,podrumima, grli se sa najvećim idiotima u gradu, daje se svima, širi noge po advokatskim kabinetima, ministarskim uredima, čak i po šleperskim kabinama, guzi se i radnicima u fabrici Duvana, puši po ćoškovima svakoj budali iz JKP, ali da njima dvojici dođe,da ih pomazi ili bar imenom oslovi. Nema šanse. Šta joj bi večeras? Što baš sad, da ih ovako nepripremljene uhvati? Pazite sad ovo! Liga Šampiona, Njukastl dere Aston Vilu 2:0, Bolton tukao Mančester 3:0 i kao šlag na tortu , Čukarički podero' na domaćem terenu Ajaks 4:1. Čukarički? Unbelievable. Jojs ubada sve tri  tekme za cenera, a debeli Džoni diže na slotu 25 maraka. Ukupno 65 maraka. Bogatstvo hladne zimske noći.

-Buraz, buraz, jesi vidio onaj go, jesi ti vidio majstu kako ga je pod prečku?

-Majstor je taj Delibašić, pravi as. A jesti ti vidio što sam uvezao tri piramide zaredom?

-Vidio, nego šta.Daj pola para!

-Nema šanse buraz,ne dam ti ništa, ima da pijemo do zore.

-Ajmo do "Tri lovca".

-Ajde!

"Tri Lovca". Karirane presvlake preko stolova, dim i pejsmejkeri, starosna granica 50 godina, sve ispod nje, ulazi samo preko poznanstava ili ličnih rodbinskih veza. Jojs ulazi prvi, Džoni se šunja iza njega.Šankiraju se.

-Brko, ponesi dve rakije!

-Pizda ti materina malena, nisam ti ja brko, ja sam Vida!

-Joj, izvinite gospođo, nisam dobro vidio, šta je to neka nova moda, čupanoga i čupaglava, hehehe.

-Jojs, mojne!

-Pitam samo.

-Ćelavi, nemoj da zovem muža,da ti jebe sve, a tebi glavati znam majku, dobra žena, fina, radi u hemijskoj čistioni prekoputa, jel' tako, a vidi ti njega, pije rakiju sa ovim propalitetom ovdje! Briši kući, da te nisam ja potjerala.

-Ajde, Vido, plamena ovco Manjače, nemoj da si na kraj srca. Žedni smo. Daj dve sa nogu.

-Ajde, teta Vido , stvarno, znate koliko je hladno napolju.

-Jeste.Tuče po ušima.

-Dobro, dobro, samo bez sranja momci, po jednu-dve i kući u krevet.

-U redu.

Bokalčići rakije su stizali. Nešto su sami plaćali, većinu su ipak drugi zvali. Koji drugi? Pa Mikijev stari, Hamzin đed, Zokin ujak, Bojanina tetka, sva rodbina, prijatelji i drugovi iz njihovog naselja.Cuga je uvijek tu, za njih dvojicu. Jojs se opustio mao više. Rakija jaka, a on mali. Skidao se go, izvodio striptiz, napadao Vidu, penjao se po njenom mužu, puštao rokaču na Uno radiju, povraćao po stolu. Džoni se samo pokenjao pored šolje, inače je sve regularno prošlo kod njega. Ima više sala, pa se žestina ne prima tako lako. Brljavili su dok ih nisu izbacili. Ali kulturno, bez niskih udaraca.Zagrljeni i pjevajući, otišli su kući. Ništa posebno, ništa spektakularno.Nisu čak ni kiosk razbili. Noć se malo više potrudila ovaj put, ali to je sve. Sutra opet staro mjesto, sa malo jačim mamurlukom,sutra opet po starom. Naviknuto i opušteno. Džoni i Jojs.Dva života neutkana u retke nekog pisca,bar kao statisti ili mrtva priroda neke slučajne fotografije.Ništa i nigjde.

Ali vjerujte, niije uopšte do njih, lako je sa njima, do Markana je nama. On jeste izveo one klinke u grad, skinuo je onu bolju , sa kožnom minicom i mrežastim čarapama, odradio je čak kvalitetno,da se priča poslije, drugoj je ostavio broj i taksijem otišao na spavanje. Jeste, uspješno veče gospodina Markana.Potrudio se. Fino će odkunjati,baš fino. Sutradan će ustati, sjetiti se budalaština od sinoć, probaće izaći, sjesti malo na ulaz, odmoriti, izvjetriti se, iskulirati, popričati, stati, sjesti, probaće ,ali neće uspjeti. Ona dvojica još neće ni pomisliti na buđenje, a on nema vremena da ih čeka. Mora dalje. Koje su to vremenske zone, koje frekvencije, koje vremenske razlike između dve zgrade. Skuplje cipele kroče na iste stepenike i brljave uz skuplje piće.

-Pišam ti se ja na to!

-Ajd debeli ne seri!