Nikada ranije se nisam tako osecala. Stvarno nisam.

  Koraci su bili za trunku predugacki, ali nase recenice su bile i duze. Koraci sa vetrom u ledja i celi neispricani zivoti.

  Sve nase neispricane price, koje tako dobro znamo. On razume. I ja razumem. I znamo te price (-a to vec rekoh).

  Pogledi nam neznatno lutaju i susrecu se na svojim putevima - okrznu jedan drugi tek u prolazu, ne dodiruju se - valjda prate misli.

  Topao dah i dodir prijatnosti.

  Prisecamo se.

  Da, to su bili dani.