kosovski alasi
neka i vala si

ko si da si
kosovski alasi

shiptari, vlasi
kosovski alasi

ko god da si
neka si

tuki mi sajsi

SEPTEMBAR 85’,
Tek sam napunio 11 godina, drugi dan skole.

Jebote, godinu dana sam proveo razmisljajuci o njoj. Ne mogu reci da sam bio zaljubljen u nju, bio sam opsednut njome.

Ljubav...voliti i biti voljen...voliti i ne biti voljen...ne voliti i ne biti voljen...voliti, ne voliti pa onda mrziti i obratno. I tako sve u krug.

“Have you ever been in love? Horrible isn't it?

Koliko juce, hvatala sam se za glavu.
Prvenstveno iz straha.
Panike, u stvari.

Medjutim, danas je sve drugacije.

Sta ti prvo padne na pamet kada cujes rec ,,ljubav''?

Ovaj text sam ostavio kao komentar na jednom blogu, al' evo da malo detaljnije prokomentarisete. Autor texta je zena.

Upoznala sam jednog decka...Zove se Bora... Ima 20ak godina, cerebralnu paralizu i invalidska kolica sa zardjalim tockovima...Zivi u Veterniku, u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju...

Znala sam da nesto muva ovih dana, nismo se videli prekjuce jer je bio kao jako umoran, a kada sam ga nazvala i pitala sta se radi, kaze jurca na sve strane.